RITA KINKA, ostvarila je bogatu pijanističku karijeru koja obuhvata preko 800 resitala i nastupa s mnogobrojnim uglednim orkestrima u skoro svim evropskim zemljama, kao i van evropskog kontinenta (SAD, Tajvan, Japan, Izrael, Kanada, Australija). Redovni je profesor za glavni predmet klavir na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Dobitnica je niza jugoslovenskih i međunarodnih nagrada na takmičenjima: Senigalija (1979), Verčeli (Viotti, 1981), Beograda (Međunarodno takmičenje Muzičke omladine, 1983), Cvikau (Schumann, 1985), Sidnej (1985), Minhen (ARD, 1987), Bordo (1988, zlatna medalja), Vašington (1990), Brisel (Kraljica Elizabeta, 1991), Orlean (Klavirska muzika 20. veka, 1996). 

Prva je dobitnica godišnje nagrade Evropskog parlamenta Prix femmes d`Europe („Za ženu Evrope”), nagrade za najboljeg evropskog izvođača ozbiljne muzike, koja joj je uručena u Briselu juna 1991. godine, te Februarske nagrade Grada Novog Sada za 2002. godinu. 

Snimala je za radio i TV centre u više zemalja: Srbija, Makedonija, Slovenija, Hrvatska, Italija, Austrija, Nemačka, Belgija, Francuska, Rusija, Estonija, Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Engleska, Grčka, Španija, Izrael, Kanada, SAD, Australija, Tajvan. Snimila je tri cd-a u izdanju briselske kuće Digital Media Production i PGP RTS, a prethodno i jedno LP izdanje. 

Studirala je na Akademiji umetnosti (AU) u Novom Sadu u klasama profesora E. Timakina i A. Valdme, a postdiplomske studije završila je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi prof. D. Trbojevića, i na AU u Novom Sadu u klasi prof. A. Valdme. Usavršavala se na Džulijardu u Njujorku u klasi prof. Đerđa Šandora, kao stipendistkinja Fondacije Đina Bahauer koja joj je dodeljena na Međunarodnom takmičenju Kraljica Elizabeta u Briselu 1987. godine, kao „najperspektivnijem mladom umetniku“. Strastveno i sa ljubavlju, postupno je sticala veliko izvođačko iskustvo koje karakterišu specifčan stil sviranja pun senzibiliteta i sugestivnosti i odabrana dela najzahtevnijeg klavirskog repertoara. Resitalskim projektom decembra 2016. u ciklusu Urednik / umetnik u gostima, Centra za muziku Kolarčeve zadužbine u Beogradu, specifičnim konceptom programskog oblikovanja izvela je kompozicije Baha, Bramsa i Šopena. Godine 2016. bila je na funkciji predsednice Umetničkog saveta „Novi Sad 2021” za Evropsku prestonicu kulture.